Organizacija vremena
Kako organizovati dnevne aktivnosti?
Mnogi roditelji i nastavnici se žale na organizacione sposobnosti dece i mnoga deca priznaju da im organizacione sposobnosti stvaraju pobleme u školi. Iako je neorganizacija identifikovana kao krivac, roditeljima, nastavnicima i deci nije uvek najjasnije gde greše. Pregledanjem elemenata organizacionih sposobnosti biće lakše da se identifikuju i isprave greške.
Dole je prikazano devet elemenata organizacionih sposobnosti i sugestije kako da deca dođu do poboljšanja u tom pogledu.
Stavljanje stvari na svoje mesto
♦ Ovaj koncept je osnovni u organizaciji, a toliko je jednostavan da i deca predškolskog uzrasta mogu da počnu da ga uvežbavaju. Stavljanje knjiga na posebno mesto na polici, slaganje svoje odeće i sortiranje, odvajaje neurađenog domaćeg od urađenog, ili stavljanje omiljenih CD-ova na posebno mesto…Na ovaj način deca poboljšavaju svoju osnovnu oraganizaciju i biće im lakše da pronađu stvari koje im trebaju.
Predviđanje vremena
♦ Ubedite decu da izmere koliko im je vremena potrebno da se obuku, operu zube, ili da stignu do autobuske stanice i mnogo će im pomoći da budu spremni za školu ili aktivnosti na vreme. Uočavanje koliko prosečno vremena treba da se uči za test ili da urade zadatak iz matematike će im pomoći da planiraju. Čineći ih svesnim vremena – to će im pomoći da urade svoje obaveze na vreme i da izbegnu svakodnevnu žurbu koju neki roditelji i deca doživljavaju kada im izgleda da neće stići sve da urade .
Raspored
♦ Nakon što izračunaju koliko im je vremena potrebno za dnevne aktivnosti i učenje, mogu napraviti nedeljni raspored koji bi im pružio vizuelni pregled njihovih obaveza tokom nedelje. U njega mogu dodati i svoje lične aktivnosti, a zatim sve to izložiti na neko vidno mesto – na primer, iznad radnog stola, na vrata….
Sećanje
♦ Sveske sa beleškama su odličan podsetnik za decu sve dotle dok ne počnu da zaboravljaju da ih koriste. Deca vole da veruju da će zapamtiti svoj domaći zadatak ili neku aktivnost bez zapisivanja, ali to je često samo dobar izgovor za zaboravljanje da nešto urade ili da negde budu. Deca imaju neverovatno pamćenje za ono što je njima važno, ali to pamćenje slabi kada njihove odgovornosti nisu na listi njihovih prioriteta (zadovoljstva). Roditelji koji sami prave svoje liste obaveza su odličan uzor deci koja takođe treba da nauče da vode evidenciju obaveza. Deca mogu i da razviju neki svoj poseban sistem za pamćenje, ali on mora da se pokaže efikasan ukoliko namaravaju da nastave da ga koriste.
Prioriteti
♦ Ako se obaveze suviše počnu gomilati, pa se ispostavi da je dete prezauzeto, treba preispitati aktivnosti i izdvojiti prioritete. Roditelji treba da pomognu deci da nauče da procene svoje aktivnosti i utvrde koje apsolutno moraju da budu urađene, a koje će moći da ostvare samo ako im vreme dozvoli. Ovo pomaže da se izbalansira vreme između “posla” i igre (zabave). Raditi domaći zadatak pre gledanja TV-a verovatno neće biti omiljeni izbor deteta, ali roditelji treba da mu pomogonu da shvati da je najefikasniji.
Eliminisanje
♦ U procesu biranja prioriteta roditelji i deca mogu ponekad da zaključe da od neke aktivnosti moraju u potpunosti da odustanu. Razgovorom roditelji treba da pomognu deci da shvate da za neku aktivnost jednostavno nema mesta u njihovom rasporedu, bez obzira što im se dopada. Ponekad će možda morati i da insistiraju na ovome. Treba poslušati dete, ali i istrajati ukoliko procenjuju da je izbor deteta štetan.
Revizija
♦ Proces razmatranja pomaže deci da shvate da njihove odluke nisu stalne i da mogu biti revidirane do određenog datuma. Prioritet i eliminaciju potrebno je ponavljati svakih nekoliko meseci ako raspored postane opet previše gust i užurban. Deca mogu dodati aktivnosti koje su propustili ili da propuste aktivnosti koje su dodali ukoliko praksa pokaže da je takvo nešto u većem interesu za dete.
Uspostavljanje dobre navike
♦ Organizacija učenja i obavljanje svakodnevnih aktivnosti postaje mnogo manje frustrirajuće ukoliko se automatizuje i ako se razviju dobre navike. Raditi domaći zadatak pre igranja je, recimo, dobra navika. Kao što se mogu automatizovati dobre, isto tako mogu i loše navike – izbegavanje domaćih zadataka, boravak do kasno uveče, odugovlačenje…. Loše navike treba izbegavati na vreme da kasnije ne bi postale problem.
Fleksibilnost
♦ “ Navike su najbolje sluge, a najgori gospodari! ” Tačno je da dobre navike podstiču efikasnost, ali deca koja ih suviše kruto usvoje gube priliku za kreativnost, spontanost i zabavu. Treba učiti decu da prave izuzetke i da se prilagođavaju promenama – da nauče da učine svoj život što kvalitetnijim, a da pri tom ne unište organizaciju i efikasnost.
Uh, prvo sebe da dovedem u red….Neuspeh –dešava se svima…
Većina ljudi pri samoj pomisli na neuspeh oseća neprijatnost . Tako nijedan roditelj ne želi da se njegovo dete suočava s neuspehom.
Ljudi ga vide kao završnicu, dokaz da plan nije uspeo ili ideje nisu bile dovoljno dobre. Istina je – neuspeh se dešava svima. Jedina stvar koja odvaja ljude koji uspeju od onih koji ne uspeju je pravilno razumevanje moći neuspeha. Uspeh zahteva da učite iz grešaka i pogrešnih koraka koje na tom putu napravite, pre nego padnete u očaj i odustanete. Šansa leži u svakom porazu.
Evo TRI razloga zbog kojih je neuspeh ključan za uspeh.
Neuspeh ima funkciju treninga. Najbolji način da neko izmeri koliko je mukotrpan bio napredak u nečemu je da izbroji koliko je puta morao da doživi neuspeh.
Neuspeh je sredstvo. Iz neuspeha učite analizirajući zašto vam se desila greška i pravite strategiju šta biste trebali pri sledećem pokušaju da menjate
Neuspeh gradi karakter. Ukoliko dete postiže uspeh uz minimum napora moglo bi da zaključi da je uspeti lako. Treba da nauči da za uspeh treba da se bori i naporno radi.
Brižan roditelj se plaši da njegovo dete ne dođe do tačke kada gubi hrabrost i ne može da nastavi dalje. Ali upravo vreme dok je pod roditeljskom zaštitom je najbolje vreme za neuspeh. Treba provoditi vreme s detetom dok radi i bodriti ga, razgovarati s njim,savetovati ga – reći mu da će uspeti ako nastavi da pokušava, da možda treba da pokuša na drugačiji način, možda je potrebno da uloži više truda….
Neku decu treba podsticati da zatraže pomoć. To su deca koja i traženje pomoći doživljavaju kao neuspeh, znak nedovoljne inteligencije i slabosti. Zbog toga im treba reći da je pomoć ponekad neophodna. Druge opet treba naučiti da pomoć nije uvek na raspolaganju i da vi nećete uvek biti tu. Recite detetu da veruje u sebe i kada niko drugi ne bude tu da ga ohrabruje.
Na kraju krajeva, treba da predočite svom detetu da život nije fer. Ponekad nije dovoljno čak ni ako sve radi ispravno. Sticaj okolnosti se ponekad može pokazati kao značajan faktor uspeha.
Ako se osvrnemo na događaje koji su doveli do neke velike pobede, često otkrijemo da su nam propusti bili najveći motivator. Uspeh dolazi u malim komadima i oni su deo svake pobedničke strategije. Da bi se istinski izgradila vrednost, iz dana u dan, to zahteva odlučnost.
Za uspeh su potrebni snaga volje, inteligencija, odlučnost i naporan rad, ali isto tako potreban je i neuspeh. Prihvatiti mudro neuspeh je jedna od najvažnijih veština koju deca treba u životu da nauče.
РАДНЕ НАВИКЕ
Чак ни веома способни и јако мотивисани ученици не постижу успех који одговара њиховим способностима и раду уколико немају развијене радне навике, односно навике да плански и систематски уче.
Ученик који има развијене радне навике има:
• више слободног времена
Ако ти „развлачење“ пред почетак учења не прија, ако сматраш да се тако изгуби много времена, размисли о стицању радних навика. Развијањем радних навика улажеш и у своје слободно време – добре радне навике омогућују ефикасније учење и више времена за друге активности
• бољи успех у школи
Без добрих радних навика није једноставно „покренути се“ и учити редовно. Можда ти је тешко да почнеш да учиш, па одлажеш учење док можеш… Или ти не полази за руком да редовно учиш. Могуће је да не постижеш колико желиш – развијене радне навике су предуслов за успех у школи
Није лоше подсетити се…
… да је за стицање радних навика важно:
• правити распоред дневних активности – планирати време за учење, одмор и разоноду
• учити сваког дана у планираном термину
да за стицање радних навика није корисно:
• избегавати планиране активности или одустајати
Ученици често уче „кампањски“ и то код неких наставника и „пролази“. Међутим, шта ћемо са градивом код оних професора који редовно проверавају наше знање? Неопходно је да развијемо навику редовног учења. Увек мораш имати на уму оно што је теби важније. Јасно постављен циљ помаже ти да не одустанеш ради тренутних жеља и потреба. Спортисти, на пример, пожеле да се одмарају или забаве у време предвиђено за тренинг. Ипак, жеља да напредују у спорту важнија им је од неких других личних циљева и то им даје снагу да истрају.
Укратко, ако желиш добре радне навике, имај у виду: циљ – намеру да стекнеш радне навике и постигнеш успех у учењу, распоред својих дневних активности и план учења.
Ваш педагог
САВЕТИ ЗА ПОВЕЋАЊЕ МОТИВАЦИЈЕ У УЧЕЊУ
1. СЛОБОДНО СЕ РАДУЈ У СЛУЧАЈУ УСПЕХА ( БЕЗ СТИДА)
2. УВЕК ТРАЖИ ЗАНИМЉИВОСТИ У ГРАДИВУ( ПОСТОЈЕ СИГУРНО)
3. НАГРАДИ СЕБЕ КАД ОСТВАРИШ ПЛАН
4. ПОНАВЉАЈ СЕБИ ДА НИСУ СВИ ДРУГИ ПАМЕТНИЈИ, ВЕЋ САМО БОЉЕ ОРГАНИЗОВАНИЈИ
5. НЕМОЈ ДА ТИ УЧЕЊЕ ПРЕДСТАВЉА САМО ОБАВЕЗУ
Из угла педагога школе: Савети за самостално,успешно и продуктивно учење ученика
Овим текстом желим да вам објасним и приближим начине помоћу којих можете учити лакше и брже, а научено дуже памтити. Бројна истраживања су показала да бољи ученици не уче временски дуже од лошијих, него боље користе време при учењу. Они уче систематично, организовано и планирано што значи да имају план шта, када и како уче. Градиво можете учити на више начина: у целини (глобална метода учења), поделити га на делове, па учити део по део (партитативна метода) или комбиновати ова два начина (комбинована метода). Коју методу ћете користити зависи од много услова: садржаја који учите, ваших способности, узраста, досадашњег искуства у учењу и слично. Најчешће се глобална метода препоручује старијим ученицима, са већим интелектуалним способностима, партитативна метода ученицима нижих разреда, а комбинована метода када се учи сложено и тешко градиво.
Још по неки савет у вези са учењем:
КАКО ТРЕБА УЧИТИ ?
1. Седи у добро проветреној просторији и у комотној одећи. Проветри просторије пре учења јер дим, испарења и недостатак кисеоника утичу да се брзо умориш и слабије памтиш.
2. Док учиш седи усправно за столом (немој лежати у кревету)
Учи увек за радним столом у истој просторији на истом месту и у исто време.
3. При преласку са учења једног предмета на други направи паузу (10-15 минута). Најбоље је да урадиш неке физичке вежбе које не замарају.
4. Ако лекцију од данас, треба да научиш за сутра, отпочни своје учење баш овом лекцијом и врати се на њу када научиш остало.
Најбоље је да учиш одређено градиво истог дана или одмах други дан након наставе.
5. Прво учи теже градиво а затим лакше.
6. Боље ћеш учити ако наизменично будеш учио предмете који су међусобно различити, нпр.,пре математике ради српски језик
7. У учењу није најважније памћење нових појмова, чињеница, него да знаш да их употребиш, међусобно повежеш, упоредиш, сагледаш сличности и разлике, уочиш узроке и последице јер су појмови сами по себи бескорисни.
8.Важно је да разумеш оно што учиш, јер оно што добро разумеш добро ћеш и запамтити.
9. Преслишавај се наглас јер ћеш тако чути себе и уочити где грешиш, у чему си несигуран па је потребно да поново прорадиш тај део лекције.
10. При одговарајућој светлости учење је ефикасније, брже се и боље памти. Најбоља је дневна светлост. Добро је и светло стоне лампе.
11.Температура просторије треба да буде од 18 до 20 степени.
12. Не учи одмах после јела ни пола сата пре спавања.
13. Направи план рада учења за сваки дан. Имај у виду да је најподесније време за учење пре подне од 9 до 11 часова, а послеподне од 17 до 19 часова.
14. Пре учења припреми на столу сав материјал за учење (уџбенике, белешке, графиконе и остало).
15.За време учења усмери мисли само на оно што учиш. Увек имај у виду циљ који желиш да постигнеш и који смисао има учење одређене грађе.
16. Најбоље је активно читање (учење) које се одликује у следећем: тело је усправно и мишићи су напети; у току читања одбацује се неважно, концентрација је максимална, присутна је жеља за сазнањем новог, тражи се значај написаног, застаје се да би се размишљало о значењу написаног и уочавају се битни моменти; проучавају се графикони и табеле; служимо се речником и тежимо да трајно запамтимо одређену материју; правимо белешке, изводе, подцртавамо, постављамо питања извлачећи их из одрећене граће и размишљамо о одговору.
17.Приликом учења из књиге, читај само очима (у себи). Гласно читање је лоша навика, спорије учиш а брже се замараш.
18.Најбоље је учење овим редом: пажљиво прочитати наслове и поднаслове текста и претворити их у питања; активним питањем тражити одговоре на тако постављена питања; преслишавањем утврдити шта си постигао и у складу с тим наставити рад; приликом преслишавања настојати да увек откријеш нове односе и дубље уђеш у суштину градива.