РОДИТЕЉИ КАО УЗОР И МОДЕЛ ПОНАШАЊА ДЕТЕТА
Свако дете најлакше и највише учи угледајући се на своје родитеље. Оно ради оно што раде његови модели, а не оно што му они говоре да треба да ради. Зато је битан склад између родитељских речи и дела.
Уколико родитељи заиста желе да помогну детету да коригује своје понашање, прво сами морају кориговати сопствено понашање и бити доследни у томе. Није никакво чудо што деца која су изложена агресивном понашању у својој породици и сами манифестују агресивно понашање.
Полазак у школу је нормалан след догађаја у свачијем животу. Родитељи не треба превише да га наглашавају, али ни да занемарују његову важност за дете. Од родитељског става зависи и став детета према школи, учитељу и школским обавезама.
Уколико родитељ исказује негативан став према школи као и стрепњу за успех свога детета у његовом школском постигнућу, неминовно ће своју негативност пренети на дете. Оно ће показати отпор, неприлагођеност и страх. Неки родитељи показују пренаглашен значај школе као и превелика очекивања што такође може изазвати страх и отпор код детета.
Психолошка припрема првака за полазак у школу је комплексан и дуготрајан процес. За само дете најбитнија је његова социо-емоционална зрелост која му осигурава прилагодљивост, флексибилност и отвореност за стицање нових знања и познанстава. Јако је битно код детета формирати осећај самопоуздања и самопоштовања још у најранијем детињству. Дете кроз похвалу и знаке љубави која се не подразумева већ се делима и пажњом родитеља стално доказује, добија ослонац за цео живот. Такво дете без страха учи и напредује.
Свака ситуација између родитеља и детета је прилика за учење-шетња, гледање ТВ програма, кување ручка.. Уз разговор, са активним слушањем свога детета родитељи упзнају његове мисли и осећања.
Родитељ је најбоље учинио своме детету ако му је помогао да развије мотивацију за стицање знања, развио радне навике и социјалне вештине, самопоуздање и емоционалну стабилност.
Неопходна је неисцрпна подршка и стрпљење родитеља будућих ђака-првака. Они морају детету дати до знања да њихова љубав не зависи од дететовог школског успеха.