,,Сви се ми пењемо на рамена једни другима “ говорио је Јован Цвијић, славни географ
и научник светског гласа, чије име наша школа носи.
Смисао ових речи, да једино
ослањајући се једни на друге можемо напредовати, утврђује нас у великим духовним
вредностима: поштовању другог, солидарности, емпатији, неговању наслеђеног …
Као представници Основне школе „Јован Цвијић“ у Лозници у прилици смо да кажемо
како негујемо тачно 70 година образовања у нашој установи. Основана школа „Јован
Цвијић“ основана је одлуком Народног одбора у тадашњем Срезу јадранском 1953.
године и од тада је место сусрета не само ђака са знањем, односно ђака и наставника,
него и различитих генерација, а многи њени ђаци враћају се својој школи или као
родитељи нових њених ученика, или као нови наставници и други сарадници. Данас је
школа место сусрета свих који поштујемо лик и дело Јована Цвијића.
На почетку свечаног програма присутним гостима обратио се директор школе
Миленко Ђуровић и помоћник градоначелника Љубо Ђокић.
Као председник Српске краљевске академије Цвијић је уочавао и награђивао савесне
појединце из различитих сфера људског духа, нарочито српске војнике.
Данас када се најважније битке добијају искључиво знањем директор школе Миленко
Ђуровић је наградио следеће учитеље и наставнике: Јелену Лазаревић, Славицу
Ђурић , Анђелију Чугуровић , Милоша Неговановића, Драгану Глишић, Снежану
Горданић, Алмира Синановића, Мирослава Митровића и Јасмину Томић.
Није школа само расадник знања и не сме се свести само на то. Школа – то је расадник
другарства, оног најискренијег које се ствара у ђачким клупама и траје каткад целог
живота. Као и обично, на праве вредности подсећају најмлађи.
Наши прваци припремили су рецитал Другарство !
Учесници у рециталу су:
Павле Самарџић, Марија Катанић ( ученици I-1), Борисав Благојевић, Лазар Јовић (
ученици I-2 ), Софија Марковић и Тања Поповић ( ученици I-3).
Искрено другарство не значи да смо сагласни само на речима, него да заједно дајемо
допринос оном у шта верујемо.
Музичко-сценски наступ Кад се мале руке сложе
извели су ученици трећег разреда:
Маша Алексић, Александра Јокић и Катарина Ковачевић ( ученици III-1)
Искра Црногорчевић, Зорана Грбић, Уна Нићифоровић, Ива Савић, Николија
Милошевић, Ленка Василић и Валентина Бојић ( ученици III-2)
Лазар Јовановић, Соња Поповић, Мартина Марковић и Маја Кнежевић ( ученици III-3).
Песму Црвена оловка учитељице рецитовала је Катарина Тешић , ученица II-3.
Колико се тек првих љубави десило у нашој школи на маленом брегу за ових 70
година! Колико је само лептирића заиграло у стомаку! То су вредна сећања, успомене
које греју дуже од било које петице јер и знање вреди само кад је инспирисано
љубављу. Драмској и Рецитаторској секцији наше школе управо је то била
инспирација – Прва љубав !
Учесници у представи коју су припремиле наставнице српског језика Јасминa
Томић и Драганa Глишић су:
Анђела Дукојевић, Магдалена Ранковић, Војин Илић,Милица Драгићевић и Кристијан
Јаковљевић ( ученици VI разредa)
Теодора Марковић и Ива Обрадовић ( ученици VII разреда)
Димитрије Кашиковић, Перо Петровић, Андреј Ђокић,Урош Павловић, Лена
Спасеновић и Јана Павловић ( ученици VIII разреда)
Програм је водила Анастасија Ђукановић, ученица 8-2 одељења.
Хвала свима који су допринели обележавању наше свечаности.
Заједно смо послали снажну поруку да Србија и Лозница не заборављају своје
великане! Живела Србија!
