Дечија недеља- време је за трку за срећније детињство!
Ученици ме питају : Колико се трчи? Кажем им : Док не паднемо од умора ! Неко се
смеје, неко бојажљиво гледа у мом правцу и мисли: Ваљда се шали наставница ?
Децо, причам , трка се зове за срећније детињство, зар не? Значи, што више трчиш,
бићеш срећнији!
Где ћете наћи бољу мотивацију ?! Сви ученици желе да трче. Купили су стартне број
еве и ове године -цена је симболична и износи 100 динара. Залепили су га на својим
мајицама. Стоје на старту трке поносни и нестрпљиви.
Ученици су трчали расположено, орно, весело, онако како то само деца знају, поштено
и искрено ЗАЈЕДНО, СВИ! Нисам им одредила дужину стазе. Трчали су док се нису
уморили пуни среће, радости и смеха! На крају трке нису питали ко је победио, већ:
Јесмо ли наставнице сада срећнији?
Не знам за њих, али ја цео дан нисам скидала осмех са лица!
Снежана Горданић, наставница физичког васштања
