„ КО ЈЕ НАЈБОЉИ ? “ ,, ЦВИЈИНА!“
Немамо адекватну салу, немамо услове за вежбање, немамо ни одговарјуће лопте
,али зато имамо СРЦЕ, одлучност, храброст и заједништво када је најпотребније. Тако је
било и на Општинском такмичењу из одбојке које је било 25.10.2023.
године у Основној школи „ Вук Караџић “ у Лозници.
За ово такмичење припремали смо се напољу, користили смо лепо време .
Долазили смо раније у школу и остајали после часова. Није нам сметала хладноћа ( пре
часова), понекад досадан ветар, па ни сунце које је пржило као да је лето. Тренинзи су
нам трајали по три сата. На терену буде и по двадесет ђака. Сви желе да играју. Сви
хоће да учествују, да се доказују и да буду део ове наше „приче“. Није им тешко да
чекају свој ред, своју прилику и шансу.
Дошао је коначно дан да и другима покажемо шта смо то радили месец дана!
Састанак је ујутро, у 8,00 часова испред наше школе. Крећемо сви заједно, насмејани и
срећни. Поједини ученици имају трему, други једва чекају да почне такмичење, неко је
гладан, а неко није могао претходне ноћи дуго да заспи. Слушам их све и срећна сам
што смо сви заједно, њих тридесетак дечака и девојчица, мојих ђака, мојих шампиона.
Фискултурна сала у Вуковој школи ври од ђака. Извлачење екипа, распоред
играња и почињемо. Девојчице играју другу полуфиналну утакмицу. Све иде по
плану. Мирне су, сталожене и сложне. Красе их одлични сервиси и сигурна игра на
мрежи. Противник Основна школа „ Кадињача“је поражена са резултатом 2: 0. Чекамо
следећу утакмицу. Чекамо финале!
Дечаци стартују касније. Са друге стране мреже је екипа Основне школе
„ Кадињача“. У овој утакмици је мало неизвесније. У одличном финишу добијамо први
сет. Игра се до двадесет пет поена , на два добијена сета. На пола пута смо до победе.
Још само један корак. Други сет је пун нервозе, лош пријем сервиса наших играча,
неколико изгубљених лопти у ауту када је било најпотребније, када се ломио резултат.
Губимо тај сет. Игра се трећи сет који је одлучујући. Шта да им кажем? Знају они све.
Девојчице су ту, бодре их, охрабрују, деле и оне савете. Сви желимо победу. Видим у
њиховим очима сигурност. Видим да су решили да победе. На паузи их саветујем да
мирно, наставе да играју и најважније да пријем сервиса буде како треба, да покривају
једни друге, да причају између себе. Побеђујемо! Дечаци освајају ПРВО МЕСТО
и пласман на виши ниво такмичења.
После оволико узбуђења са дечацима, девојчице чека финална утакмица против
екипе из Основне школе ,, Анте Богићевић“. Крећемо мало несигурно, и нервозно, са
пуно грешака . После паузе девојчице су се стабилизовале , појачале сервис,
побољшале пријем и ПОБЕДА! Девојчице освајају ПРВО МЕСТО и пласман
на виши ниво такмичења.
Градска, основна школа која нема адекватну фискултурну салу, која за часове
физичког васпитања користи старе, поцепане лопте, осваја општинско такмичење у
одбојци , у женској и мушкој екипи. То је наш успех, а победа је још слађа ! То је наш
понос и инат.
наставница Снежа Горданић и њени шампиони!
