ЗРЕЛОСТ ДЕТЕТА ЗА ПОЛАЗАК У ШКОЛУ

 На развој детета утичу различити чиниоци. То су наслеђе, социјална средина и лична искуства детета. Ови чиниоци се тесно преплићу и утичу на постојање великих индивидуалних разлика међу децом. Процена зрелости за полазак у школу подразумева спремност неколико важних аспеката који се прате кроз интелектуалну, емоционалну, социјалну и физичку зрелост.

         Интелектуална зрелост (мишљење, памћење, перцепција, пажња) је један од аспеката који се процењује психолошким тестирањем и подразумева поседовање одређеног обима и способности за стицање знања. Интелектуална зрелост је важан и неопходан услов за високо школско постигнуће. Међутим, она је продуктивна само уколико је праћена емоционалном и социјалном зрелошћу.

         Емоционална зрелост углавном подразумева емоционалну стабилност детета: одсуство импулсивности, тврдоглавости, затворености и честих промена расположења. Неопходно је да се дете лако носи са фрустрацијама и негативним емоцијама, да се прилагођава новом и непознатом, да не реагује на провокације друге деце, да разликује добро од лошег понашања и да самостално проналази решења у проблемским ситуацијама. Упорност, оптимизам, поштовање себе и других, спремност на сарадњу, стрпљивост, прихватање неуспеха и право на грешке су многобројни квалитети који ће помоћи детету у савладавању школских обавеза.

         Социјална зрелост подразумева спремност детета да прихвати живот и рад у колективу. Такво дете успева без већих тешкоћа да задовољи своје потребе у колективу, а да при том не угрожава туђе потребе, да се научи толерантном понашању тако да се лакше прилагођава и околина га лакше прихвата.

         Физичку или психомоторну зрелост процењује педијатар. Подразумева зрелост моторике, првенствено финих, ситних мишића шаке, као и усклађеност рада ока и руке. За стицање ових вештина неопходно је сазревање, али и вежбање.