ПРОМЕНЕ У ПОРОДИЦИ

Полазак у школу, као и свака промена у животу, захтева нову организацију и поделу одговорности унутар породице. Животни круг око детета се шири (учитељ, нови школски другови и њихови родитељи) и отпочиње процес социјализације. Игру замењује учење које постаје његова основна активност.

Сваки родитељ жели да његово дете добро учи и да се максимално афирмише у животу. Дете још нема јасну представу о школи, не зна шта га чека и не размишља толико унапред, за разлику од својих родитеља. Јако је битан позитиван став родитеља о школи и школским обавезама. Такође је битно да родитељи не плаше дете школом када су немоћни због дечје непослушности. Они треба да је представе деци у реалном светлу.

Складне и функционалне породице, са усаглашеним васпитним стилом родитеља представљају чврст темељ и стабилну базу за будућег ученика. У таквим породицама се ствара мотивишуће окружење и подржава дечја радозналост и активност, стимулишу се нова искуства, игра и стваралаштво. То су добри услови за успешног ђака-првака.

Приоритет сваке породице чије дете полази у школу је да ради на томе да дете изгради добру слику о себи, да га кроз разговор и активно слушање науче да зна решавати сукобе и проблеме. Родитељ детету ствара радне навике и уз сталну похвалу учи га осамостаљивању. Добар родитељ стално бодри дете да буде упорно када завршава оно што је заполело. Учи га својим примером да цени пријатељство, да дели са другима, да помаже и да опрашта. Сваком детету су потребна јасна правила и постављене границе да би се осећали сигурним. Правила не смеју бити ни сувише крута ни превише флексибилна. Својом доследношћу родитељ учи дете да се зна придржавати правила кући, али оних која се поставе у школи. Зрело дете ће се поносити успехом али ће моћи и да поднесе неуспех.

Неслога у породици негативно утиче на дете, а најчешћи симптоми су проблеми са учењем и понашаљем, као и школске фобије.